Mediji: Londonske magle i vidici

Danas, 06. februar 2015. godine

 

Nebo nad Londonom je plavo. Ali, nikada nijedno nebo neće biti tako lepo plavo kao ono sa omota Dire Straits albuma Brothers in Arms. Prošlo je 30 godina od objavljivanja ploče koja je od Straitsa napravila tada najveći bend na svetu koji je svoju veliku turneju uvežbavao koncertima u Splitu i Beogradu. Prošlo je i 30 godina od Hounds of Love, albuma Kejt Buš koji se sve intenzivnije emituje na ovdašnjim radio-stanicama. Ipak je sve ovo domaći pop.

Ali, bez sumnje, najveća i pop zvezda ovih dana u Londonu je Vinston Čerčil. Povod je obeležavanje 50 godina od njegove smrti. Dok ga gledam onako zdepastog u spomeničkim i suvenirskim izdanjima, mnogo mi nešto liči na Miroslava Krležu. Kao da su zvezde pop-arta. Krleža je u takav status definitivno promovisan 2012. na “Festivalu jednog pisca” u Kulturnom centru Beograda u čast 100 godina od dolaska ovog Zagrepčanina u srpsku prestonicu. Iako Čerčil privlači jače producente, ono što je za Krležu te 2012. rečeno u Beogradu može se odnositi i na britanskog vođu: I danas prisutan, inspirativan, kontroverzan. U Ulici Pall Mall je butik gde se oblačio: “Vi ga znate kao velikog državnika, mi kao broj 46”, piše na izlogu. A u izlogu i jedan skupoceni penjoar koji bi kao saliven stajao majoru Gašparu, minhenskom đaku i Čerčilovom protivniku.

Ceo tekst objavljen u vikend kolumni “Nikad nedeljom” urednika Zorana Panovića možete pročitati na sajtu dnevnog lista Danas.

Share Button