Kit Džefri “MI6 Istorija Tajne obaveštajne službe 1909-1949.”

"MI6: The History of the Secret Intelligence Service 1909-1949" by Keith Jeffery

Cena: 3.000,00 RSD

Svi oni koji su zainteresovani za istoriju, posebno period između, ali i tokom dva svetska rata, kao i svi oni kojima je strast proučavanje međunarodnih odnosa, kako onih koji su se odvijali u javnoj sferi tako i onih ne tako vidljivih, pronaći će pravo blago u ovoj knjizi koja pomera granice.

Istorija verovatno najpoznatije tajne službe na svetu, MI6, jasno će pokazati zašto je važno da služba bude politički nezavisna.

Kategorija:
Share Button

Opis Proizvoda

Ljubitelj ste istorije i bezbednosti, i volite da istražujete neosvetljene pasaže prošlosti? Onda zavirite u istoriju MI6, najmisterioznije tajne obaveštajne službe na svetu, kroz koji će vas voditi nezavisni profesor Kit Džefri.  Džefri vam predstavlja MI6 od njenih skromnih početaka 1906, preko Prvog svetskog rata i međuratnog perioda, do Drugog svetskog rata i početka Hladnog rata. Saznajte kakvu je ulogu imao MI6 u Srbiji 1941. godine, kakve su operacije sprovodili i na koji način, kao i kakvu su opremu koristili tajni agenti.

Profesor Kit Džefri je sam priznao da se, radeći na knjizi, osećao kao dete u prodavnici slatkiša, jer je imao neograničen pristup arhivu (1909–1949) Tajne obaveštajne službe. Ovo kolosalno delo predstaviće vam detalje poznatih operacija i događaja na međunarodnoj sceni, ali i onih koji su bili prikrivani i zataškavani, prema tome ovo delo je riznica za sve one koje zanima istorija, (geo)politika, bezbednost, kao i za sve radoznalce koje zanima ko je bio umešan u ubistvo Raspućina, u kojoj državi je Tito 1948. godine tražio azil, i mnoge druge zanimljive činjenice.

Predgovor

Na predlog mog prethodnika Džona Skarleta (John Scarlett) SIS je odlučio da, uoči naše stogodišnjice, odobri pisanje nezavisne i stručne knjige o prvih četrdeset godina istorije Službe. Cilj je bio da se što široj publici, a bez štete po nacionalnu bezbednost, omogući uvid u SIS, tako što bi bio objašnjen naš nastanak, kao i uloga u ovom surovom vremenu. Ovo je prvi put da smo nekom naučniku izvan Službe dozvolili tako širok pristup našim arhivama. Ministar spoljnih poslova je odobrio taj plan.

Zašto smo se usredsredili na period 1909 – 1949.? Prvo, zato što tih prvih četrdeset godina pokriva vreme velike zabrinutosti za sudbinu Ujedinjenog Kraljevstva. Drugo, 1949. godina predstavlja prekretnicu u našem profesionalnom radu zbog okretanja ka ciljevima, metama i tehnikama Hladnog rata. Treće i najvažnije, detalji naše istorije posle 1949. su još uvek previše osetljivi da bi postali javni. Profesor Džefri je imao slobodu da ispriča kompletnu priču do 1949. i da javnosti predstavi preciznu sliku doprinosa obaveštajnog rada ključnom periodu istorije dvadesetog veka. Tokom tog vremena, SIS se od male, evropski fokusirane organizacije, razvio u globalnu profesionalnu Službu, spremnu da igra važnu ulogu tokom Hladnog rata.

U nekim trenucima je bilo i bolno omogućiti autoru neophodnu otvorenost kako bi u potpunosti ispričao našu istoriju. Vrlo ozbiljno shvatamo obavezu zaštite naših agenata, osoblja i svih koji su nam pomagali. Naša politika neobjavljivanja samih dosijea, za razliku od informacija izvučenih iz arhiva, nije se promenila. Objašnjenje takve politike sledi.

Profesor Džefri je imao neograničen pristup arhivi Službe koja se odnosi na period o kojem piše. I on je, kao iskusni naučnik, napravio sopstvenu nezavisnu procenu. Radeći tako, dao je detaljan opis izazova, uspeha i poraza s kojima su se, u naših prvih četrdeset godina, suočavale Služba i njeno rukovodstvo.

Istorija profesora Džefrija iznad svega odslikava sve one ljude, i muškarce i žene, koji su napornim radom, posvećenošću, pokazanim karakterom i hrabrošću pomogli da se, Služba osnuje i oblikuje u tim teškim i zahtevnim početnim godinama. I sada sam, svakodnevno, svedok tih kvaliteta kod osoblja SIS, koje se i dalje suočava s opasnostima u udaljenim mestima kako bi zaštitili Ujedinjeno Kraljevstvo i promovisali naše nacionalne interese. Znam da bi i moji prethodnici delili moj ponosni na sve one koji danas rade u Službi.

Džon Sojers (John Sawers),
šef Tajne obaveštajne službe